Branislav Jevtić je rođen u Beogradu 1977. godine, maja meseca, petka trinaestog u pet do dvanaest. Potiče iz ugledne smederevske porodice. Osnovnu školu svršava u Smederevu kao jedan od najboljih đaka i sportista generacije izmedju ostalog. Potom upisuje Arhitektonsku Tehničku Školu u Beogradu pod uticajem porodične tradicije. Tamo upoznaje prvu opsesiju - fudbal. Trenirao je u omladinskim selekcijama Obilića, OFK-a Beograda, Partizana i Crvene Zvezde sve do završnog razreda srednje škole. Pošto se upisao na Građevinski fakultet, mimo svoje volje, prekida sa fudbalom i taj mu rastanak teško pada. Već tada su njegove misli počele da kidaju stege, ulare i negve, da bi se afiniteti raspršivali po horizontu. Da li je vodolija kao podznak od dvadeset i šeste uzela maha ostavićemo astrolozima, tek, tada se po prvi put jasno ukazala zvezda koja će mu utrti put nadalje. Ime druge opsesije ostalo je sve do danas - književnost. Po sticanju zvanja građevinskog inženjera, naprasno iskazuje bunt prema svemu što predstavlja kruti oklop za njegovu nepokornu narav i bekstvo od stvarnosti. Za sebe prisvaja vokaciju uglađenog buntovnika i vagabunda. Upušta se u pustolovine širom zemljinog šara. Nije se libio da poseti Buenos Aires, Puerto Iguazu, Lisabon, Sevilju, Kadiz, Madrid, Barselonu, Pariz, Azurnu obalu, Firencu, Veneciju, Pizu, Rim, Dalmaciju, St. Peterburg, Moskvu, Napulj, Istanbul, Palermo, Baden Baden, Hajdelberg... Odasvud je donosio uspomene i nostalgiju što se primećuje i po njegovim delima. Knjige se ređaju kao što i putovanja ne jenjavaju. Da li će se nemirni vetar koji ga nosi ikada stišati, ostaje nam da pratimo po zalelujanim stranicama kao sa jedinim pravovernim sudionicima.