 |
Dugo ocekivano delo Mirjam Đurdevic najnoviji je dokaz da žensko pismo vec duže vreme drži dominat kako u nas tako i u svetu. Ovaj svojevrsni erotski satirikon ili satiricni erotikon može se eventualno uporediti sa bockavo-indiskretnim perom kakvog se nikada nije stideo Kurcio Malaparte, a gnušao trendu kreiranom kicerskom kicicom. Umesto izmanikiranog prsta u oko, autorka se nije libila da potpunu slobodu prepusti povremeno i celoj šaci. Ovo atipicno koketiranje dekameronskog narativa sa somnambulnim zanosom Šeherezade raskrilice vam mnoge srpske tabue zapecacene pod TOP SECRET, i odgonetnuti kome najbolje pristaju škrge. Ovako je glasila autorecenzija na poledini knjige. Pseudonimom se (nije) morao poslužiti autor, te pošto je vec tako, nazovimo taj potez svojevrsnim tušèom pod maskom neizlecivog buntovnika, i idealiste, pre svega. Zbirka erotskih prica, koja je to samo naizgled, iz drugog plana neštedimice otvara vidike i razbistrava mnoge zamucene teme bez pardona. Šest prica, numerisanih i definisanih poput (5 plus 1) prstiju u oci javnosti, cine buket lepetavih autobiografskih dokucenija, kao i fiktivnih zamršenija kakvima zemlja Stradija nikada nije oskudevala. Aleksandrov Veliki je samo naslov i mamac kao nešto najsicušnije i najneznatnije od sve poruke koja se stisnula med korice, do kriticne tacke, odnosno potencijalne erupcije kakvu može izazvati svaki pažljiviji osvrt na esencijalnu zamisao autora ili autorke, zar je to ikome više i bitno. Stoga se i radoznali catac ovih redova, poziva da bez kucanja, nastavi dalje potragu sajtom i procita, ni manje ni više nego, ceo tekst koji mu nesebicno prilaže ovaj autodidakta bez imalo stida. Bon appétit
|
